Od tebe se
ne odlepljujem
ne odlazim
zavezana sam u čvor
u tvom svetu
stojim
kljucam
sopstveni razum
izjedam se
kao crv jabuku
zalepljena sam
za tebe
kao najsmrtonosnijim
lepkom
pa cepam kožu
kada odlazim
imam rane svuda
od tebe ne odlazim
mada je odlazak spasenje
izbavljenje
zvuči
previše religiozno
odlazak bi spasio
ove dve glave
ova dva vulkana
misli
reči
nagona
od tebe ne idem
kao da se ne valja
kao da si mi namenjen
kao da si samo ti
ono što je
uz kiseonik
najpotrebnije
kao da si voda
sunce
život
od tebe ne idem
onda bih zaboravila
šta je tuga
šta je patnja
od tebe ne idem
kao da volim
sopstvenu pogibiju
na minskim poljima
tvoje postelje
ne okrećem se
ne zalupim vratima
kao da je nesreća
biti srećan
kao da je prokleto
da sastavim sebe
u jedno
da odem
i ne vratim se
reci
koliko
hrabro
i sebično
izgledam
kada ne dem
od tebe
a znamo
da okretanje
spasava
milimetre
našeg izbavljenja.
Nađa Lazarević
Нема коментара:
Постави коментар