Vesna Zejak: Strepnja

Slutnja, To nemirno stanje Vrzma se nitima duše moje. Slutim Da će se zemlja zatresti Ako te opet ne vide oči moje. Strepnja, Što gmiže putevima kože Čini nemirnima dane i noći. Pitam se Kuda ovi časi vode I da li ćeš opet meni doći? Sumnja, To je već delo greha, Javi se onda kad ljubav zaspi. Lako je obrišem ko crtež s peska. Ljubav je gumica čvrste moći. Miris kiše. O kako volim to blaženo stanje Kad u noći kapljice muziku pišu. Spavaj kraj mene Makar me mislima veži I ljubi me dok se ritmovi kiše U ovoj dugoj noći njišu.



Нема коментара:

Постави коментар