Amin Maluf u svom delu ,,Fotelja na Seni“ veštim i slikovitim pripovedanjem piše o Akademiji, kroz dvanaest vekova, predstavljajući smenu svih velikana koji su se nalazili u fotelji pre njega. Prateći nit svih onih koji su se našli na ovom mestu, Maluf predstavlja i anegdote i različite sudbine, sve to uoblučivši humorom i slikovitim citatima. Počevši od Kloda de Malvila, koji se, na sreću ili nesreću, izrekao o tada malom društvu koje se okuplja i razmenjuje svoje ideje, preko drugih nosilaca ovog počasnog mesta, sve do Kajave koji je u svoj prsten ugradio jedan Molijerov zub ili Voltera, te o njegovom dočeku po povratku iz izgnanstva - delo objedinjuje dvadeset devet stanovnika Akademije.

Amin Maluf svojim veštim pripovedanjem navodi na razmišljanje čak i o sopstvenom poreklu, ličnim navikama, preispitivanjima i čežnjama. 

Jedna od bitnih činjenica koja se izdvaja prilikom čitanja sadržaja o ovim velikanima je da duboko u istoriji postoje ličnosti koje su motivisano činile određene postupke, ili, ipak, one koje su bile osore, pomalo zavidne i ne toliko svesne vremena u kome žive.

Na samom početku, sastanci su bili burni i nisu svi potencijalni članovi Akademije bili jednako zaineteresovani za članstvo u istoj, ali je ideja o ljudskoj prosvećenosti duha i uglađenosti manira nadjačala sve nesporazume. Svakog stanovnika ove fotelja karakterišu osobenosti po kojima ga pamti istorija i svaki njegov naslednik u fotelji. Jedan od njih znao je samo latinski jezik, drugi je već pre svoje tridesete godine napisao petnaest tragedija i tragikomedija, koje su se izvodile u prisustvu Luja XIV, dok je jedan bio osuđivan na smrt dva puta, ali je, na samom kraju, umro prirodnom smrću u svojoj kući. Maluf je, završivši svoje delo, napomenuo da napisano ne treba da se ogleda u rehabilitaciji ovih istorijskih ličnosti, ali i da je ove ličnosti gledao sa toplinom, pogotovo one među njima koji su bili neshvaćeni i zaboravljeni.

Maluf, pored hronološkog predstavljanja članova Akademije, oslikava njihovu psihologiju, motiviše njihove postupke i svojim pripovedačkim postupkom izdvaja njihove dobre i loše strane. Jasno oslikava njihove strahove, nagone, uspehe, živote pre dolaska na značajnu poziciju, kao i sve intrige, teškoće i uspehe koje su imali boraveći u fotelji. Pisac, sedeći sam na istom mestu, u knjizi predočava epopeje, slomove, strah ili sjaj svih onih koji su ostavili bar neki trag, dok su se Francuska, Evropa i ceo svet menjali i preobražavali.

Pisac nas, vrlo slobodno, pušta da se identifikujemo sa nekadašnjim članovima Akademije, dopušta nam da ,,uplovimo“ u njihove psiholigije, poistovetimo se ili slobodno kritikujemo. Čitajući, lako se nailazi na scene koje izazivaju oduševljenje, iznenađenost, bizarnost ili veštu slikovitost da i sam čitalac može postati jedan od članova ove značajne fotelje.

Svaki od stanovnika fotelje bio je svestan rodoslova koji će ispuniti, mesta koje će zauzimati u Akademiji, a kasnije u istoriji, i načina na koji će ga pamtiti čitava civilizacija i svi oni koji će, u nekom trenutku, poželeti da se vrate daleko u prošlost i istraže je.

Da li želite da istražite istoriju izvan poznatih okvira i izvan, već poznatog, načina čitanja?

Jedna neobična tema sagledana je kroz istoriju i dvadeset devet velikana koji su sedeli u fotelji Akademije. Možete im se diviti, osuditi ih, saživeti se ili biti potpuno objektivan čitalac – izbor je samo na Vama. I ne zaboravite – istorija uvek ima skrivene sokake u kojima se nalaze mnogi razlozi i mnoga razrešenja.