Maj prošle godine je bio neobično hladan
Nekako tuđ.
Mi,
Naprotiv,
Nismo bili.
Mi smo njegove rubove osećali pod nožnim prstima,
Golicavo nam se otimao
I ujedno privijao uz svoja sočna nedra.
Trajao je
Dugo.
Prošlogodišnji maj smo skrivali
U nezgrapnim prevojima posteljina,
U zaboravljenim snovima
Tada nam se vrisak kiše razlivao po bagremovim telima.
I poput klinaca bi smo se zavlačili u slepu mrlju grada,
U njegov treptaj
I tamo smo bili ono što smo ustvari.
Pomalo hedonisti,
Revolucionari,
Lenjivci
I pravi obožavaoci Koka-kole.
Maj ove godine je neobično topao
U vazduhu se oseća tuđina.
Ti skupljaš svoje razbacane pege,
Guraš ih na dno znojavih džepova
Ti tražiš sebe
Među pergamentima,
Tražiš nogom svoje mesto pod divljim nebom
Ne znajući da si zapravo nasukan
Na jedan osedeli,
nepristupačno hladni maj,
Na njegove ledene špilje.
Želiš da se sklopiš u jednu savršenu puzlu,
U nepogrešivi mehanizam
Čija ruka više neće lutati po mojoj kosi.
Bojiš se parcijalnog sebe,
Svojih opiljaka po mermernim dvoranama,
Balkonima teatara
Sa malecnom primesom mene.
Ti hitaš napred
Bežiš od snova misleći da su košmari.
Nekako tuđ.
Mi,
Naprotiv,
Nismo bili.
Mi smo njegove rubove osećali pod nožnim prstima,
Golicavo nam se otimao
I ujedno privijao uz svoja sočna nedra.
Trajao je
Dugo.
Prošlogodišnji maj smo skrivali
U nezgrapnim prevojima posteljina,
U zaboravljenim snovima
Tada nam se vrisak kiše razlivao po bagremovim telima.
I poput klinaca bi smo se zavlačili u slepu mrlju grada,
U njegov treptaj
I tamo smo bili ono što smo ustvari.
Pomalo hedonisti,
Revolucionari,
Lenjivci
I pravi obožavaoci Koka-kole.
Maj ove godine je neobično topao
U vazduhu se oseća tuđina.
Ti skupljaš svoje razbacane pege,
Guraš ih na dno znojavih džepova
Ti tražiš sebe
Među pergamentima,
Tražiš nogom svoje mesto pod divljim nebom
Ne znajući da si zapravo nasukan
Na jedan osedeli,
nepristupačno hladni maj,
Na njegove ledene špilje.
Želiš da se sklopiš u jednu savršenu puzlu,
U nepogrešivi mehanizam
Čija ruka više neće lutati po mojoj kosi.
Bojiš se parcijalnog sebe,
Svojih opiljaka po mermernim dvoranama,
Balkonima teatara
Sa malecnom primesom mene.
Ti hitaš napred
Bežiš od snova misleći da su košmari.
Maj je ove godine neobično topao,
Kažu tako.
Ja se ne usuđujem da shvatim
Jer čekam kišu
I zvuk vlažne, guste zemlje.
Kažu tako.
Ja se ne usuđujem da shvatim
Jer čekam kišu
I zvuk vlažne, guste zemlje.
Нема коментара:
Постави коментар