Onda si otišla
Za sobom ostavila nešto santi leda
Koje su mi pomagale da živim, učim i pišem
U odlasku si rekla: Volim te.
Ne želim da iko od nas ode zauvijek.

I, sada
Kad su se sante istopile
Na mojim prsima
Na mojim dlanovima
I pod mojim jastukom
Preživljavam.

Dođi. Što prije.
Prije ljeta, molim te.
Budi moja zima.
Budi moj spas. Moje sve.

Mogao bih da živim, samo ako dođeš.
Mogao bih da živim, samo ako ti budeš tu.
Ako bude do mene, doći ću.
Preselit ću se u Antarktik tvoje duše.

Ne bih da ti pravim problem od života,
Ali, ako mi dopustiš, reći ću ti ovako:
Nađimo se na pola puta.
Ili, hajde da se odselimo.
Ti si prava pametnica i ja sam siguran
Da se takve kao ti ne sreću baš svaki dan.
Od svih ljudi koje poznajem, ti si jedina
Koja u čitaoni može da izdrži koliko i ja.
Od svih ljudi koje poznajem,
Kraj tebe se osjećam najpotpunije.
Voljeno.
Ti mi u potpunosti dopuštaš
Da budem veselo, razigrano dijete iako uskoro
Punim dvadeset.

Znam da se ničega ne želiš odreći.
Bože, da samo znaš koliko volim
Tvoju intelektualnu radoznalost
I to kada mi satima ne odgovaraš na poruke
Jer učiš. Onda i ja odem da učim
Pa se sretnemo u porukama nekad iza ponoći
Potpuno spremni za ispit. Predivno je biti tvoj.
Svjestan sam da kao niti bilo koja druga djevojka
Ne želiš ostati povrijeđena.
Može ovo uspjeti.
Samo ako dopustimo.