Jovanin život u koferu: Jordan


Autor putopisa: Jovana Kvržić

Jordan. Zemlja koju sam jedva znala i na mapi da pronađem. Nakon malo više istraživanja, u martu se upuštam u avanturu kakvu nisam mogla ni da zamislim. Kolevka civilizacije, zemlja bogate istorije, još bogatije i fascinantnije prirode...




Prvi korak u planiranju ovog neobičnog putovanja je bio pronalazak načina da se ode tamo. Posle višednevnog proučavanja sajtova za kupovinu avionskih karata, odlučujem se za put preko Istanbula i Ankare, do Amana, prestonice Jordana.

Pri samom pogledu iz aviona na jordansko tlo, shvatam da dolazim na predeo kakav još nisam imala prilike da vidim. Na trenutak se zamislim - da li sam i dalje na planeti Zemlji?



Pri sletanju u Aman, osećanja su mi pomešana. Brzo zaboravljam na umor posle dugog puta, a uzbuđenje zbog dolaska na u potpunosti nepoznatu i drugačiju teritoriju raste. Mogu reći da sam na momenat i osetila strah (u zemlji sam u kojoj jedva da možete da vidite ženu samu na ulici), ali nakon par trenutaka shvatam da nema razloga za to, da sam u potpunosti bezbedna.  Prva dva dana sam provela u Amanu, a smeštaj sam našla preko sajta Couchsurfing. Ovo je bilo moje prvo Couchsurfing iskustvo i, iako sam u početku možda bila malo skeptična, moji domaćini su razbili sve predrasude. Saznala sam mnogo o istoriji grada, načinu života, probala lokalnu hranu, a jedan ceo dan su bili i moji turistički vodiči za obilazak prestonice.


Populacija Amana iznosi oko četiri miliona ljudi i predstavlja jedan od modernijih gradova ovog područja. Grad leži na sedam brda, te blaga upala mišića nakon celodnevnog šetanja me ne zaobilazi. Iako zemlja važi za generalno bogatu, moj lični utisak je bio da je većina stanovništva siromašna, što se može primetiti na ulicama. Centar je kao jedna velika pijaca i ne vidi se mnogo turista. Glavne turističke atrakcije Amana su Citadela i Rimski teatar. Obe građevine su izgrađene oko 160. godine, od strane Rimljana. Lokalci su generalno druželjubivi, ukoliko znaju engleski, vrlo rado će pomoći šta god da ih upitate, a neretko i ponuditi čajem ili nekom poslasticom. Za doručak uglavnom jedu falafele i humus, ostali obroci se pretežno sastoje od piletine, ribe, pirinča, raznih salata. Hrana je dosta začinjena, ali po meni veoma ukusna. Jordanci piju mnogo crnog čaja i ono što mi je bilo zanimljivo je da ga, za razliku od drugih kultura u kojima se takođe pije mnogo crnog čaja, oni previše slade. Na ulici se svuda može naći sok od šećerne trske, za koji veruju da ima isceljujuće sposobnosti. On je veoma ukusan i, za razliku od čaja, nije toliko sladak koliko sam očekivala. Na ulicama se, osim hrane, prodaju i jeftini suveniri, antikviteti, odeća, nakit, kao i novac iz svih krajeva sveta. Na par mesta sam videla novčanice iz Srbije, a čak i Jugoslavije. Jednom prodavcu sam poklonila našu novčanicu od 10 dinara, a za uzvrat dobila iračku novčanicu, sa likom Sadama Huseina na njoj. Grad, kao i cela država, generalno je prljav i stiče se utisak da ne vode računa o tome.





Prva sledeća lokacija je Jeraš, na sat i po vremena vožnje od Amana. Tu dolazim u jutarnjim časovima (Kapije Jeraša se otvaraju u 8h) i imam sreću da uživam u obilasku u tišini i bez drugih turista. Jeraš je grčko-rimski grad, čiji su ostaci sačuvani do danas. Unutar njega su pronađeni predmeti, kao i ljudski ostaci koji potiču još iz vremena 7000 godine p.n.e. Unutar grada se razaznaje Adrijanova kapija, Zevsov i Artemidin hram, hipodrom, klasični Rimski teatri. Hodajući ulicama ovog antičkog grada imam osećaj da živim u nekom drugom vremenu, jer ovde kao da je vreme stalo.




Nakon dva sata provedena u Jerašu, put nas dalje vodi na novo bajkovito mesto - pustinju Wadi Rum ili takozvanu Dolinu Meseca. Sam prilazak ovom čudu prirode nam govori da nailazimo na čaroban predeo. Ukoliko ste već posetili neku pustinju i pomislite da je ovo samo još jedan predeo sa mnogo peska, prevarićete se. Wadi Rum je sve samo ne obična pustinja. Razne boje peska se smenjuju, u jednom momentu nailazite na planinu koja podseća na Titanik, u drugom vidite nestvarne stene svih oblika i boja. Ovde su snimani filmovi ,,Marsovac’’, ,,Star wars’’, ,,Lawrence of Arabia’’… Tokom celog puta osećam veliku zahvalnost što mogu da iskusim neverovatan mir i tišinu koja ovde vlada. Zalazak Sunca opet daje novi doživljaj. Kako se sunce spuštalo, tako je naš vozač palio vatru, pevao tradicionalne beduinske pesme (Beduini su pleme starosedeoca) i kuvao čaj na način kako su to njegovi preci radili. Kada je mrak u potpunosti pao, nastavljamo ka beduinskom kampu u kome do kasno u noć igramo, pevamo, uživamo u nargili i tradicionalnim jelima. Ono na šta treba obratiti pažnju je da je u pustinji noću temperatura znatno niža, a grejanja, kao ni struje, u šatorima nema. Vlasnici kampa su izuzetno prijatni, spremni da odgovore na sva pitanja i pomognu ukoliko je potrebno. Posebnu čar noćenju u kampu daje i rano ustajanje (oko 5:30) i penjanje na obližnje brdo radi uživanja u izlasku sunca.








Nakon doručka, nastavljamo put ka jednom od sedam svetskih čuda novog sveta, veličanstvenom izgubljenom gradu Petri. Naziv ''izgubljeni grad'' je dobio iz razloga što je, iako izgrađen u 5. Veku pre nove ere, zapadnom svetu otkriven tek 1812. godine. Prvobitno stanovništvo su činili Nabatejci, poznati trgovci, pa je Petra u periodu od 5. do 3. veka p.n.e. bila glavno trgovačko središte. Ceo grad zapravo je uklesan u stene roze boje, pa ga nazivaju i ''Rose city''. Nakon izlaska iz kanjona (koji vodi do grada), prva građevina na koju nailazimo i koja ostavlja bez daha je Riznica (''The treasury''). Ovde je svojevremeno sniman film Indiana Jones, pa je Riznica postala zaštitni znak Petre. Dalje nas put vodi kroz grobove uklesane u stenama, amfiteatar, hramove, rimsku arenu… Kroz grad se može kretati peške ili na kamilama, konjima ili mazgama. Za obilazak grada je potrebno oko sedam sati. Ono što oduzima najviše vremena i snage je penjanje do fascinantnog Artemidinog hrama (oko 850 stepenica). Sve vreme sam bila očarana onim što vidim oko sebe i energijom ovog čudesnog mesta, tako da umor nisam ni osetila.







Nakon Petre, put nas vodi na sledeće čudo, ali ovog puta čudo prirode - Mrtvo more. Mrtvo more je jezero koje je deset puta slanije od okeana (salinitet je oko 30%).  Zbog visokog saliniteta nijedna biljna ni životinjska vrsta ne može da opstane.  Istovremeno predstavlja i najnižu tačku na planeti (430 m ispod nivoa mora). Plivanje, tj. plutanje (nemoguće je potonuti) u Mrtvom moru je fantastičan doživljaj, ali nakon izlaska potrebno je odmah ići pod tuš pošto so bukvalno kreće da izjeda kožu. Svuda su natpisi da se ne preporučuje kvašenje lica, pogotovo očiju i kose. Naravno, nezaobilazno je bilo i mazanje lekovitim blatom.






Ostatak dana koristimo za obilazak predela sa posebnim značenjem za hrišćane. Bez obzira da li ste vernik ili ne, ova mesta ostavljaju poseban pečat i bude duhovnost, a energija koja se tamo oseća se teško opisuje. Prva stanica nam je reka Jordan i mesto gde je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Na mestu krštenja je ostao samo izvor i mogu se videti i ostaci pet malih crkava sagrađenih u Isusovu ast. Na reci Jordan se mnogo ljudi krsti i u današnje vreme. Ono što je posebno zanimljivo je to što je reka široka samo 2 metra, a istovremeno predstavlja granicu Izraela i Jordana, tako da stojeći na Jordanskoj strani možete pričati sa Izraelcima. Međutim, ovo je strogo zabranjeno, zbog zategnutih odnosa ove dve države i na svaki nelegalni prelazak reke, vojnici imaju nalog da pucaju bez izuzetka.



Mesto na kome je kršten Isus

Idući očaravajućim predelima stižemo do mesta gde je Bog pokazao Mojsiju obećanu zemlju. Ime planine je Mount Nebo.


Za razliku od prethodnog predela, ovde je veoma vetrovito i temperatura je znatno niža. Sa vrha (817 m nadmorske visine) se pruža pogled na reku Jordan, istorijski grad Jerihon i Jerusalim. Po verovanju, Mojsije je ovde i sahranjen, i u njegovu čast je podignuta crkva u vizantijskom stilu, čiji su ostaci sačuvani do sada.




Nakon silaska sa ove božanstvene planine stižemo u grad Madaba. Gradić je poznat po ostacima crkve u kojoj se nazire najstariji očuvani mozaik koji predstavlja mapu svete zemlje (6. vek nove ere). Takođe, ovde se mogu uočiti i hrišćanski i islamski simboli, što se najbolje vidi na pravoslavnim ikonama sa arapskim slovima.


Obilaskom Madabe, završavamo obilazak Jordana. Pet dana u ovoj zemlji je brzo prošlo i ne bih se žalila da sam imala još koji dan više. Jordan oduševljava, kako svojom neopisivom prirodom, tako i fascinantnom tradicijom i istorijom. Ukoliko ste ljubitelj aktivnog odmora, zaljubljenik u nesvakidašnje predele, ili jednostavno želite da posetite mesto koje će vas ostaviti bez teksta u svakom pogledu - Jordan je prava destinacija.

Jovana Kvržić je farmaceut, student doktorskih studija, večiti zaljubljenik u nauku, prirodu i putovanja. ''Neke predivne predele ne bih otkrila da se nisam izgubila...''

#putovanja

insp.

Нема коментара:

Постави коментар