Tišina je
prazne su ulice
predvorja su mokra
stubovi su sjajni
obrazi su bledi
stojim sam namočen kišom
ne igram tango
ne kupujem kokice
samo kisnem
zamišljam da je tu
bez kišobrana
bez žutih cipela
bez sjajne košulje
zamišljam je u treger majici
nekim mirisom odvažne noći
kako mi broji sreću
kako mi skuplja osmeh
kako mi baca tugu sa maramom niz Dunav
kako je ne dotiču porivi iz ega
kako mi u sjajnom papiru nosi svoj roman
svoje beleške
o nama
kako mi piše na Južnom bulevaru
kako sam joj nedostajao
mučno
beznadežno
kako me želi u svetlosti nanovo
bez ikakvih prebacivanja
sa crvenim kartonima
sanjam..
sanjam...
sam na terasi gledam u Cvetni trg
sanjam
kisnem sam
ne tražim ničiju senku pomilovanja
nisam prtljag za utešne vokabulare većine
volim da budem bačen
u prašinu
natopljen zvezdama
ne moram čak ni da krasno svetlucam
dovoljno je reći da sam bio iluzionista misli
koji je sanjao večnu ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар