Ja više nisam tip
koji bi seo u voz zbog tebe
tek tako otišao jedno jutro
s tuđim novcem
samo sa torbom u kojoj su
par gaća, čarape, košulje i knjige.
Po tropskom avgustovskom jutru
tada sam pešačio do periferije grada
do Đoleta na Misi
da bih pozajmio deset evra od njega
zatim do Coffee shop-a u centru
da bih pozajmio još hiljadu dinara
od Polića, šankera
opet do svog stana na Kotežu 2
i tek onda na autobus za Beograd.
U vozu iz Beograda
pričao sam sa negovateljem iz Sirije
preživeo je bombardovanje bolnice.
- Glavni doktor dvoumio se
da li da povede kolegu ili mene
u drugo krilo bolnice gde su ranjeni -
rekao mi je na engleskom
- doktor je ipak otišao sa kolegom
i tada je granata raznela to krilo. -
Ta priča me je pogodila
ali me još više ohrabrila
da se prepustim tebi.
Sutradan je ćaletu bio rođendan
ušao sam u stan pun gostiju
koji su me pritiskali pitanjima
o putu, o tebi, o tom gradu
kao da već nisam bio pod pritiskom
što sam se vratio u Pančevo
među ljude koji nisu ti
jer si ostala tamo i otići ćeš odatle
još dalje od mene
zajedno sa lepim rečima o meni
zagrljajima, poljupcima, punđom.
Tek što sam prvi put naišao
na obostranu privlačnost.
U danima, mesecima i godini posle
nisam želeo nikoga da pogledam.
Nijedna devojka nije me interesovala
nisam mogao da spavam sa njima
ni pored njih
nisam hteo da vidim zagrljene parove
nisam imao apetit pa nisam jeo
nisam imao tebe pa sam samo pio
nisam imao motivaciju za nova jutra
nisam imao čemu da se posvetim
nisam imao gde da eksplodiram.
Tada sam zaplakao.
Sad kad je prošlo par godina
shvatam da te nikada nisam voleo
nikada nisam bio zaljubljen u tebe
nikada nisam plakao zbog tebe
nikada nismo imali obostranu privlačnost.
Shvatam da sam te prošao ono jutro
sa mamurlukom
da sam plakao jedino zbog ljubavi koju nemam
da sam zaljubljen jedino u devojku koju sanjam
da sam voleo jedino svoj san.
Tip koji sam bio
greškom ti je posvetio sve ljubavne pesme u mojoj knjizi.
Tip koji sam sad
ispraća te ovom pesmom
sa strahom da ću prvu devojku
pored koje budem legao
previše jako zagrliti.
Kiša napolju ispraća Čak Berija.
koji bi seo u voz zbog tebe
tek tako otišao jedno jutro
s tuđim novcem
samo sa torbom u kojoj su
par gaća, čarape, košulje i knjige.
Po tropskom avgustovskom jutru
tada sam pešačio do periferije grada
do Đoleta na Misi
da bih pozajmio deset evra od njega
zatim do Coffee shop-a u centru
da bih pozajmio još hiljadu dinara
od Polića, šankera
opet do svog stana na Kotežu 2
i tek onda na autobus za Beograd.
U vozu iz Beograda
pričao sam sa negovateljem iz Sirije
preživeo je bombardovanje bolnice.
- Glavni doktor dvoumio se
da li da povede kolegu ili mene
u drugo krilo bolnice gde su ranjeni -
rekao mi je na engleskom
- doktor je ipak otišao sa kolegom
i tada je granata raznela to krilo. -
Ta priča me je pogodila
ali me još više ohrabrila
da se prepustim tebi.
Sutradan je ćaletu bio rođendan
ušao sam u stan pun gostiju
koji su me pritiskali pitanjima
o putu, o tebi, o tom gradu
kao da već nisam bio pod pritiskom
što sam se vratio u Pančevo
među ljude koji nisu ti
jer si ostala tamo i otići ćeš odatle
još dalje od mene
zajedno sa lepim rečima o meni
zagrljajima, poljupcima, punđom.
Tek što sam prvi put naišao
na obostranu privlačnost.
U danima, mesecima i godini posle
nisam želeo nikoga da pogledam.
Nijedna devojka nije me interesovala
nisam mogao da spavam sa njima
ni pored njih
nisam hteo da vidim zagrljene parove
nisam imao apetit pa nisam jeo
nisam imao tebe pa sam samo pio
nisam imao motivaciju za nova jutra
nisam imao čemu da se posvetim
nisam imao gde da eksplodiram.
Tada sam zaplakao.
Sad kad je prošlo par godina
shvatam da te nikada nisam voleo
nikada nisam bio zaljubljen u tebe
nikada nisam plakao zbog tebe
nikada nismo imali obostranu privlačnost.
Shvatam da sam te prošao ono jutro
sa mamurlukom
da sam plakao jedino zbog ljubavi koju nemam
da sam zaljubljen jedino u devojku koju sanjam
da sam voleo jedino svoj san.
Tip koji sam bio
greškom ti je posvetio sve ljubavne pesme u mojoj knjizi.
Tip koji sam sad
ispraća te ovom pesmom
sa strahom da ću prvu devojku
pored koje budem legao
previše jako zagrliti.
Kiša napolju ispraća Čak Berija.
Нема коментара:
Постави коментар