Onog dana
Kada su tvoje oči
Nežno ljubile zenicu oka moga
Otvorilo se nebo plavo
I sve je na čas,
Jednostavno stalo.
A vreme
Ta prevrtljiva sila loša
Odjuri u beskraj
Dopuštajući snovima da se još jednom sniju;
Jer, oni
Ostvariti se ne daju,
Voleti se ne smeju.
Onog dana
Posipala se vilinska prašina
Nad nama
Previše slabim,
Previše tužnim
Da priznamo da se ove ruke naše
Nikada više neće spojiti.
Da ti nisi taj,
Da ja nisam ta.
A mi smo sanjali
Našu ljubav veću od života;
Sanjali smo
Slobodu
Za muziku poteklu sa naših dlanova
Za milovanja bez osuđivanja
Da radoznale oči žmure
Dok čuvaš moje usne od pucanja
Mekim poljupcima,
Prefinjenim poput kašmira.
Da budemo deo iste slagalice
Istog životnog puta
Istih nerviranja
Da plačemo zajedno sa kišom
Smejemo se sa suncem
Da zgreješ ruke promrzle od zime
Ispod moje suknje
Da zađes ispod moje kože
Da me uzdigneš do zvezda
Da zavolim pad,
Jer imam ruke koje će me lagano spustiti na zemlju.
Kakav bi ti bio čovek,
Kakva bih ja bila žena.
Imali bismo malu kućicu
Boje kajsije,
Dve stolice za ljuljanje
Da naslikani staračkim pegama
Ipak budemo lepši od treptaja dana,
Uskakala bih ti u zagrljaje
Obrglila nogama i rukama
Da mi te niko više ne oduzme
Da se ne pitam šta da radim
Sa praznom rupom što zjapi
Što uporno zove tvoje ime.
Ljubio bi kapke mojih očiju
Obraze slane od suza
Pregib mog vrata;
Ti bi mi meni rekao:
“Hej, biće sve u redu”.
A ja bih poverovala mom Pikasu
Dopuštajući
Da me uzima iznova i iznova
Da mogu reći da nema dela mene
Koji nije njegov.
Onog dana
Okamenjeno smo stajali
Dok je duša iskakala iz tela
Dok je srce pevalo umiruću pesmu,
A ja sam se molila
Da pređes ambis koji nas razdvaja
Da nađu tvoje ruke put do moje kose
Da izlečiš ovu bolest jagodicama svojih prstiju
Da budem zauvek mlada pod tvojim pogledom
Da probudiš čežnju na mom golom ramenu
Ispišeš zakletvu na mojim usnama;
Da me dodirneš,
Molila sam
Da mi samo nešto kažeš.
Oćutao si, moj anđele
Našu večnost.
Vreme mi te oduze.
Ali, ipak
Susret sa tobom
Uvek će biti najlepša stvar na svetu.
Zatvori se nebo plavo.
Kada su tvoje oči
Nežno ljubile zenicu oka moga
Otvorilo se nebo plavo
I sve je na čas,
Jednostavno stalo.
A vreme
Ta prevrtljiva sila loša
Odjuri u beskraj
Dopuštajući snovima da se još jednom sniju;
Jer, oni
Ostvariti se ne daju,
Voleti se ne smeju.
Onog dana
Posipala se vilinska prašina
Nad nama
Previše slabim,
Previše tužnim
Da priznamo da se ove ruke naše
Nikada više neće spojiti.
Da ti nisi taj,
Da ja nisam ta.
A mi smo sanjali
Našu ljubav veću od života;
Sanjali smo
Slobodu
Za muziku poteklu sa naših dlanova
Za milovanja bez osuđivanja
Da radoznale oči žmure
Dok čuvaš moje usne od pucanja
Mekim poljupcima,
Prefinjenim poput kašmira.
Da budemo deo iste slagalice
Istog životnog puta
Istih nerviranja
Da plačemo zajedno sa kišom
Smejemo se sa suncem
Da zgreješ ruke promrzle od zime
Ispod moje suknje
Da zađes ispod moje kože
Da me uzdigneš do zvezda
Da zavolim pad,
Jer imam ruke koje će me lagano spustiti na zemlju.
Kakav bi ti bio čovek,
Kakva bih ja bila žena.
Imali bismo malu kućicu
Boje kajsije,
Dve stolice za ljuljanje
Da naslikani staračkim pegama
Ipak budemo lepši od treptaja dana,
Uskakala bih ti u zagrljaje
Obrglila nogama i rukama
Da mi te niko više ne oduzme
Da se ne pitam šta da radim
Sa praznom rupom što zjapi
Što uporno zove tvoje ime.
Ljubio bi kapke mojih očiju
Obraze slane od suza
Pregib mog vrata;
Ti bi mi meni rekao:
“Hej, biće sve u redu”.
A ja bih poverovala mom Pikasu
Dopuštajući
Da me uzima iznova i iznova
Da mogu reći da nema dela mene
Koji nije njegov.
Onog dana
Okamenjeno smo stajali
Dok je duša iskakala iz tela
Dok je srce pevalo umiruću pesmu,
A ja sam se molila
Da pređes ambis koji nas razdvaja
Da nađu tvoje ruke put do moje kose
Da izlečiš ovu bolest jagodicama svojih prstiju
Da budem zauvek mlada pod tvojim pogledom
Da probudiš čežnju na mom golom ramenu
Ispišeš zakletvu na mojim usnama;
Da me dodirneš,
Molila sam
Da mi samo nešto kažeš.
Oćutao si, moj anđele
Našu večnost.
Vreme mi te oduze.
Ali, ipak
Susret sa tobom
Uvek će biti najlepša stvar na svetu.
Zatvori se nebo plavo.
Нема коментара:
Постави коментар