Znaš,
Sinoć sam dopustila neznančevim očima
da me piju
Ušla sam u krvotok
Ispod njegove blede kože
Pustila svoj otrov u to srce
I nije bilo ničega na levoj strani
što bi me vezalo za tebe.
Sinoć sam
Odmarala prste u bradi
Koja je ožarila moje kutke
Gledala našu oslobođenu nagost,
Osećajući iskonsku moć i divljinu kako kola mojim bićem
Zbog njegovog sitničavog radovanja da je ugrabio svoj plen;
Ne znajući da je bio običan ulov prepredene lavice.
Znaš,
Milovala sam široka ramena svojom dugom kosom
Ostavila na njima nečiste misli i detinjastu naivnost,
Ponudila sam usne prepune bodlji
Da bi i on iskusio kako ljubav boli,
Dok naše kapi padaju u srebrni pehar nevinosti
Samo kako bi ga kasnije grešno izopačili
Prosipajući tečnost na belu posteljinu
Koja će poslušno ćutati
O kultnoj igri dva tela.
Sinoć sam
Učila grubog neznanca
Običnoj pokornosti
Poput vetra obmotavajući se oko njegove suštine
Potčinjavajući ukus kiše u njegovim poljupcima,
Videvši sebe kako šetam nebeskim svodom u tim ocima
Dirala sam stopalima
Strune njegovih misli;
Moje ime bilo je sinonim za njegovu tišinu.
Ulila sam nemir
U to čvrsto muško telo
Naviklo na vekovnu dominantnost
Navodeći ga da razume da žena može biti mirna reka,
Kao nežnom rukom oblikovana,
Ili nabujala, žestoka
Koja iskače iz koloseka
Guta i vuče na mesta
U kojima nikad ne želis biti.
U 04:34
Nije bilo nikakve ravnopravnosti
Samo dva obrisa u svom pravom obliku
Ugriženi besanom strašću
Iskušeni ljutitim hirom
Zagolicani idejom o spajanju talasa i stena.
Sinoć,
u 04:34,
Bila sam divlje dete
Željno gaženja tuđih reči i principa
Željna otkrivanja tamne strane anđela,
Loše strane svakog čoveka,
U svima tražeći delove svoga srca.
Ali,
Ti znaš da u 06:13
Žena u meni ostavlja dete
kraj bilo čijeg tela
I traži tebe,
Običnog kradljivca,
Koji dopušta da moje telo imaju svi
Sve dok god kraj sebe imaš moje srce.
Sinoć sam dopustila neznančevim očima
da me piju
Ušla sam u krvotok
Ispod njegove blede kože
Pustila svoj otrov u to srce
I nije bilo ničega na levoj strani
što bi me vezalo za tebe.
Sinoć sam
Odmarala prste u bradi
Koja je ožarila moje kutke
Gledala našu oslobođenu nagost,
Osećajući iskonsku moć i divljinu kako kola mojim bićem
Zbog njegovog sitničavog radovanja da je ugrabio svoj plen;
Ne znajući da je bio običan ulov prepredene lavice.
Znaš,
Milovala sam široka ramena svojom dugom kosom
Ostavila na njima nečiste misli i detinjastu naivnost,
Ponudila sam usne prepune bodlji
Da bi i on iskusio kako ljubav boli,
Dok naše kapi padaju u srebrni pehar nevinosti
Samo kako bi ga kasnije grešno izopačili
Prosipajući tečnost na belu posteljinu
Koja će poslušno ćutati
O kultnoj igri dva tela.
Sinoć sam
Učila grubog neznanca
Običnoj pokornosti
Poput vetra obmotavajući se oko njegove suštine
Potčinjavajući ukus kiše u njegovim poljupcima,
Videvši sebe kako šetam nebeskim svodom u tim ocima
Dirala sam stopalima
Strune njegovih misli;
Moje ime bilo je sinonim za njegovu tišinu.
Ulila sam nemir
U to čvrsto muško telo
Naviklo na vekovnu dominantnost
Navodeći ga da razume da žena može biti mirna reka,
Kao nežnom rukom oblikovana,
Ili nabujala, žestoka
Koja iskače iz koloseka
Guta i vuče na mesta
U kojima nikad ne želis biti.
U 04:34
Nije bilo nikakve ravnopravnosti
Samo dva obrisa u svom pravom obliku
Ugriženi besanom strašću
Iskušeni ljutitim hirom
Zagolicani idejom o spajanju talasa i stena.
Sinoć,
u 04:34,
Bila sam divlje dete
Željno gaženja tuđih reči i principa
Željna otkrivanja tamne strane anđela,
Loše strane svakog čoveka,
U svima tražeći delove svoga srca.
Ali,
Ti znaš da u 06:13
Žena u meni ostavlja dete
kraj bilo čijeg tela
I traži tebe,
Običnog kradljivca,
Koji dopušta da moje telo imaju svi
Sve dok god kraj sebe imaš moje srce.
Znaš,
Sinoć,
Kao i svakog dana
Samo želim da me vratiš meni.
Sinoć,
Kao i svakog dana
Samo želim da me vratiš meni.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар