Raportiram belom papiru:
Stanje je redovno
Beograd je i dalje na svom mestu,
Oblaci iznad njega plove nebom kao knedle po supi
Ulice kao i uvek bučne, prepune ljudi
Koraci melju i melju trotoare
Rame na rame juriša
Bez pardona se odvijaju sukobi između kišobrana i šešira,
Ispod semafora sudaraju se senke trola i automobila
Šoljice kafe pobedonosno sedaju na kičmu tacnama
Čaše i flaše glume jutarnje pijance pa se do u nedogled kucaju
Jedna srebrna viljuška probada baklavu u izlogu kod Pelivana,
Na Kalemegdanu, bista poznatog pesnika biva osramoćena od strane jata golubova
Na oči vernih posmatrača, stari manijak Dunav je ponovo zaskočio Savu
Po poslednjim informacijama – ona se nije previše bunila,
Gledajući kružni tok na Slaviji, neko je konačno shvatio ko tu ima pravo prvenstva
Dok samo dve ulice niže
Iz jednog stana u Krunskoj dopire glas ljubavnika,
Ona je prizivala Boga
On se ipak držao majke, psovanja i grebanja butina,
Na Cvetnom trgu neko je kupio svoj prvi buket cveća
Da li za svoju prvu ljubav
Ili za svoje prvo razočaranje
Vreme će reći,
Slike Njujorka, Pariza i Pekama stoje na toplom asfaltu Beograda
Za samo hiljadu dinara dobijate jedan grad samo za sebe,
Između autobusa i staklenih izloga bude se note
Neko je pesmom krenuo da kupuje svoje snove, zato, evo banke, cigane moj,
Jedna klupa je upravo pozelenela od muke pošto je shvatila da ceo život podmeće leđa za druge
Ljuljaške i klackalice su je podržale škripom
Rakete i tobogani već nisu imali ništa sa tim,
Na platou kod crkve Svetog Marka jedan budući pisac ima strašnu dilemu
Ići u Zoru ili u Poslednju šansu
Za čijim stolom je tražiti danas, zaista, prava dilema,
Negde dole na keju, ispod Brankovog mosta
Jedna lepršava suknja se diže uz pomoć vetra
Mornari i pecaroši u transu
Pale cigaru za cigarom
Čekaju da se suknja do kukova popne,
Zbog nečijeg parfema
Radnik pekare je ispustio na ulicu džak brašna
Zaustavljajući tako saobraćaj u Južnom bulevaru,
„Muškarci su dosadni
Muškarci su baš naporni
Meni je baš puna korpa muškaraca“
Lavežom govori jedna retriverka dok repom maše u pravcu labradora koji spava,
„Žene su previše zahtevne
Stalno se lickaju
Vrte repom
Zovu pa grebu“
Jedan debeli mačak dobacuje u njenom pravcu pre odlaska na drvo,
Ispred Filozofskog fakulteta jedan mladić koleginici citira poznatog pisca
„Ljubav je ono što se dešava kada sve drugo stane“
Njene naočare se magle u znak odobravanja
Dok on vrhovima patika tetovira na pločnik prvi svoj nemir,
U svom tom haosu samo je jedan pramen miran,
Vezan u rep na svom poslu od devet do pet
On i ne zna da svojim postojanjem ispunjava nečiju tišinu
I da je od njega sazidan jedan sasvim novi svet,
Nečije patike sanjaju bele baletanke
Danima planiraju slučajni susret na ćošku kod hotela Moskva
U džepu imaju spremne i reči i osmeh
Još samo da nestane u tom trenutku ljudi
Sve bi idealno bilo
Samo da u vazduhu nije te zaljubljenosti i nedostajanja
Od kojih se pretvara u kamen
Na kraju raporta da dodam i ovo:
Ovo je grad gde se i kapi kiše zaljubljuju u padu
Najlepše se piše o zagrljajima
A najduže se šeta tuđim ulicama
I svako želi da nekoga slučajno sretne više nego da dogovore susret.
Stanje je redovno
Beograd je i dalje na svom mestu,
Oblaci iznad njega plove nebom kao knedle po supi
Ulice kao i uvek bučne, prepune ljudi
Koraci melju i melju trotoare
Rame na rame juriša
Bez pardona se odvijaju sukobi između kišobrana i šešira,
Ispod semafora sudaraju se senke trola i automobila
Šoljice kafe pobedonosno sedaju na kičmu tacnama
Čaše i flaše glume jutarnje pijance pa se do u nedogled kucaju
Jedna srebrna viljuška probada baklavu u izlogu kod Pelivana,
Na Kalemegdanu, bista poznatog pesnika biva osramoćena od strane jata golubova
Na oči vernih posmatrača, stari manijak Dunav je ponovo zaskočio Savu
Po poslednjim informacijama – ona se nije previše bunila,
Gledajući kružni tok na Slaviji, neko je konačno shvatio ko tu ima pravo prvenstva
Dok samo dve ulice niže
Iz jednog stana u Krunskoj dopire glas ljubavnika,
Ona je prizivala Boga
On se ipak držao majke, psovanja i grebanja butina,
Na Cvetnom trgu neko je kupio svoj prvi buket cveća
Da li za svoju prvu ljubav
Ili za svoje prvo razočaranje
Vreme će reći,
Slike Njujorka, Pariza i Pekama stoje na toplom asfaltu Beograda
Za samo hiljadu dinara dobijate jedan grad samo za sebe,
Između autobusa i staklenih izloga bude se note
Neko je pesmom krenuo da kupuje svoje snove, zato, evo banke, cigane moj,
Jedna klupa je upravo pozelenela od muke pošto je shvatila da ceo život podmeće leđa za druge
Ljuljaške i klackalice su je podržale škripom
Rakete i tobogani već nisu imali ništa sa tim,
Na platou kod crkve Svetog Marka jedan budući pisac ima strašnu dilemu
Ići u Zoru ili u Poslednju šansu
Za čijim stolom je tražiti danas, zaista, prava dilema,
Negde dole na keju, ispod Brankovog mosta
Jedna lepršava suknja se diže uz pomoć vetra
Mornari i pecaroši u transu
Pale cigaru za cigarom
Čekaju da se suknja do kukova popne,
Zbog nečijeg parfema
Radnik pekare je ispustio na ulicu džak brašna
Zaustavljajući tako saobraćaj u Južnom bulevaru,
„Muškarci su dosadni
Muškarci su baš naporni
Meni je baš puna korpa muškaraca“
Lavežom govori jedna retriverka dok repom maše u pravcu labradora koji spava,
„Žene su previše zahtevne
Stalno se lickaju
Vrte repom
Zovu pa grebu“
Jedan debeli mačak dobacuje u njenom pravcu pre odlaska na drvo,
Ispred Filozofskog fakulteta jedan mladić koleginici citira poznatog pisca
„Ljubav je ono što se dešava kada sve drugo stane“
Njene naočare se magle u znak odobravanja
Dok on vrhovima patika tetovira na pločnik prvi svoj nemir,
U svom tom haosu samo je jedan pramen miran,
Vezan u rep na svom poslu od devet do pet
On i ne zna da svojim postojanjem ispunjava nečiju tišinu
I da je od njega sazidan jedan sasvim novi svet,
Nečije patike sanjaju bele baletanke
Danima planiraju slučajni susret na ćošku kod hotela Moskva
U džepu imaju spremne i reči i osmeh
Još samo da nestane u tom trenutku ljudi
Sve bi idealno bilo
Samo da u vazduhu nije te zaljubljenosti i nedostajanja
Od kojih se pretvara u kamen
Na kraju raporta da dodam i ovo:
Ovo je grad gde se i kapi kiše zaljubljuju u padu
Najlepše se piše o zagrljajima
A najduže se šeta tuđim ulicama
I svako želi da nekoga slučajno sretne više nego da dogovore susret.
Нема коментара:
Постави коментар