Nisam dobila Preverovu poeziju na hartiji ispisanu tvojim rukopisom.
Dobila sam jedno ''hajde''.
Bilo je jače od svega, ogromna moć reči.
Nisam više sanjala Londonski trotoar, ili čaj na obali Sene.
Sanjala sam nas u Beogradu.
Nije mi trebao pokretač.
Samo ti na dohvat misli.
Zar neko ko je toliko sanjao, više da ne želi ništa,
do samo jedno?
zar neko ko je voleo ljude
sada voli jednog čoveka?
Zar neko ko je bio željan života
sada mladost menja za nečiju jeftinu sredovečnost?
Mala, zar neko ko bi menjao sve, moze da se okarakteriše kao ličnost?
Nemaš ti godina za to.
Staloženost i mir.
Samo budi tu i reci Hajde na Dunav, znam gde je dobro mesto za čekanje gašenja dana Hajde da čekamo noć, ili ležimo na svilenim čaršafima. Čitamo Tolstoja. Pa onda da čekamo jutra i dočekamo svet. Nek Pariz i London budu naš Beograd Senka nek protiče ovaj put kroz njega. I ja ću ostaviti mladost da sačeka.
Samo budi tu i reci Hajde na Dunav, znam gde je dobro mesto za čekanje gašenja dana Hajde da čekamo noć, ili ležimo na svilenim čaršafima. Čitamo Tolstoja. Pa onda da čekamo jutra i dočekamo svet. Nek Pariz i London budu naš Beograd Senka nek protiče ovaj put kroz njega. I ja ću ostaviti mladost da sačeka.
Нема коментара:
Постави коментар