Subota i kiša nikada nisu bile neke
prijateljice,
ali su večeras odlučile da se slože
zbog nas.
Bila je takva kiša kao u onoj poznatoj
Preverovoj pesmi kad lije u Brestu,
a subota kao svaka subota u životu
svakog protagoniste svakog Murakamijevog romana.
Subota i kiša su se dogovorile da dođeš
kod mene.
Obukla si samo svoju košulju koju čuvas
kod mene u ormanu
i bosim nogama gazila po mojoj sobi kao
da gaziš po mojim mislima.
Pomisio sam: koja je ovo flaša vina koju
otvaramo zajedno?!
Ne znam, čovek prestane da vodi računa
o sitnicama koje mu prerastu u naviku.
A te flaše vina, kao i ti, sve su samo
ne navika.
Dok se pepeljara punila, moji grčevi su
se praznili.
Napokon je sve ovo stvarno,
i ti, i ove noći i konstantnost tvog
dodira na mojim usnama i učestalost tvojih usana i prisutnost tvojih obrva na
mom obrazu.
I mi smo stvarni, napokon.
Sve je tako čudno i sve je tako lepo.
I gubim se u takvoj stvarnosti jer
shvatam da smo godinama tu i da smo godine izgubili da bismo se ovako našli, da
bismo se našli gde pripadamo,
ali ni to nije više bitno,
jer ti si tu.
Danas.
I već valjano posle ponoći pustila si
svoj omiljeni džez.
Saksofon, harmonika i instrumenti koje
ni ne znam naveli su me da ustanem i da te pitam:
''Jesi za jedan ples uz ovaj džez?''
Bez oklevanja ustaješ i pružaš mi ruku.
Grlim te i nespretnim koracima
pokušavam da pratim ritam melodije dok me ti ljubiš.
I sve je tu.
Ti, ja dvadeset i jedan kvadrat moga
stana, dve skoro već prazne flaše vina i ceo moj svet u tvojim stopalima koja
se gube u mom debelom, crvenom tepihu dok muzika prati tvoju siluetu kad
plešeš.
Srećan sam.
Kad smo legli zagnjurio sam svoj nos u
tvoju kosu.
''Znaš,
najviše volim da se izgubim u tvojoj kosi jer je tako tvoj miris najprisutniji.''
Sklonivši je napred i otkrivši vrat
samo si rekla:
''Ja najviše volim ovako jer tad osetim
tvoje disanje na koži.''
I u pravu si.
Tvoji pramenovi su kao najveći talasi
najuzburkanijeg dela Karipskog mora,
koje kad prođeš,
uplivaš u najmirnije vode sve do
najsigurnije luke koja se ogleda u tvome vratu.
I osećaš se kao da si stigao kući.
Napokon sam pronašao svoje utočište.
Napokon sam našao svoj dom.
Нема коментара:
Постави коментар