Poveriću ti jednu tajnu
Vreme si ti
Vreme je žena – ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i
dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru
kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh, što ne mogu da iskažem
Tu neprolaznu moru vremena
I najgore je
Što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po
odaji
Ja znam da ne treba razbijati
čaroliju
Mnogo je gore nego da te
osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom
veku
Bože moj, kako su reči teške
A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad
zadovoljstva
Moja ljubav
Van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš
Na moju slepoočnicu kao
časovnik
I ako ti ne dišeš, gušim
se
I po mojoj puti kolebaš se
I zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem
Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke
Stvarčicu koja tami pod
tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da
te volim
U nedostatku dovoljno jasnog
kristala
Izraza koji bi ti stavila
sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog
prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva
Taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu
Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje
na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi
i ja se pravim
Kao oni koji dugo na peronu
stanice
Mašu rukom pošto su vozovi
otišli
Šaka se smiruje tek pod novim
teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Bojim se za tebe
Bojim se onoga
Što te prati večerom ka
prozorima
I gestove koje ti činiš
Od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i
laganog
Bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego
voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.
Нема коментара:
Постави коментар