Vrata se otvaraju. Lagana škripa starog drveta pod rđavim šarkama otkriva tihi ton žutog svetla. Jedan korak preko tog sakralnog praga daleke uspomene i samotna praznina prethodne prostorije ostaje iza nas. Zatvaramo vrata - lagana škripa - zatim sudar drveta o drvo. Ponovo narasta tišina. Nova stvarnost sada ima drugačiji ton. Žuta svetlost stone lampe čini otkrovenje novog pogleda. Na stolu su rukopisi, po sobi razbacane knjige. Nekoliko praznih vinskih flaša skriveno je u uglu pored kreveta. Samotni prozor i spuštene roletne. Na bočnom zidu pejzaž jesenje šume kao tepet. Šuškavo lišće budi osećaj mira i tvori neraskidive čini zajedništva između života i sna. Oprezan korak, zatim škripa parketa. Taj stari i neravan pod uvek naglasi prolaznost stvari, ali nas i ispuni osećajem radosti, jer - nismo sami. Prilazimo stolu, usput blago dodirnuvši pejzaž jeseni, a zatim sedamo nad praznom hartijom. Senke padaju i pod nemogućstvom žute svetlosti lampe da prodre kroz naše telo - tvore nas tamnije. Ako je boca vina u blizini, malo ćemo otpiti, ako ne, nije važno. Olovka je u ruci - spremna, čisto devičanski beli papir čeka. Slova počinju i mi nestajemo.
Tragovi.
Da li želiš da me pratiš i svojim prisustvom upotpuniš moj samotni korak pod zvezdama. Ako je odgovor sa tvojih usana već sad lucidno čitak kao i ova hartija ispisana besciljnom željom da se večno traga, onda pođi za mnom. Ne. Sačekaj. Još uvek nemoj me pitati. Prvo želim da ti pokažem ko si, a zatim i šta možeš. Nekada su nam prošlosti mučne, zar ne? Pa se odlučimo na predaju i bespomoćno ležimo u mraku mesecima. Nije li to uzaludno trošenje života? Ja znam da ti patiš, jer u prirodi ovog sveta je da ljudsko postojanje pati, ali u patnji krije se jedna drevna tajna. Samo osoba koja upozna istinski bol može da korača slobodno i bez straha. Nisi li ti takva osoba? Jesi - znam - dakle zašto još uvek patiš i ne činiš ništa da se ostvari taj ponovan prvi korak u daleku neizvesnost, u večnu čaroliju početka, koja je uvek prelepa. Sada i baš sada jedini je trenutak da načiniš taj korak. Jednostavno je, lako, samo pomisli da možeš i već sledećeg trena ti hodaš. Ono što je bilo juče ne može iznova povređivati tvoje danas. Pogledaj noću u nebo. Otiđi iz grada i posmatraj zvezde. Svet je beskonačan. Tvoja duša jednom je u tvom telu. Ti si ime slobode. Ti si ukrotitelj svog straha. Ti si jednom i nikad više. Da li želiš predaju zbog nečega što ne možeš vratiti, da li je slabost tvoje ime. Ne. Ti si od soja koji govori ustani i zažmuri na sve. Težinom silovitog otpora krči svoj put bez trena sumnje i videćeš, uskoro ćeš šetati, kao i ja, slobodno, pod zvezdama. Tvoje misli biće samo tvoje, a tvoji snovi neće biti razrušeni, već obnovljeni, ponovo izgrađeni. Zato je prvi korak sada. Dok čitaš ove redove u tebi raste želja da kreneš, a ako kreneš ne osvrći se. Ne posustaj. Idi do kraja i istraj. Život je jednom, a ti imaš još mnogo puteva ispred. Veruj u sebe i ne dozvoli da ti stvarnost oduzme snove. Nikad. Otvori vrata sadašnjosti i kreni.
Najednom ponovo je svest naša. Žuta svetlost pada preko tamne hrastovine radnog stola. Tu je rukopis, vidimo svoju ruku i olovku među prstima. Ostavljamo je pored ispisanih rečenica, a zatim ustajemo od stola. Krećemo se ka prozoru, a senka nas prati. Škripa parketa postaje prijatelj koji nam govori da nismo sami. Prilazimo prozoru, podižemo roletne do pola, i puštamo čist vazduh noći u prostoriju. U džepu košulje, na grudima, je pakla cigareta. Krećemo ka njoj i uzimamo je. Izvlačimo iz kutije jednu cigaretu. Impozantan škljoc upaljača, kratki plamen, a potom dim. Uvlačimo u sebe taj prvi osećaj koji nas na tren zaboli, a zatim popusti i učini osećaj smiraja. Potom se zagledamo u noć. Tišina je i samo daleki zov nekakvih zrikavaca u travi budi čaroliju istinske noći. U našim očima je pustinja večna. U našoj duši je mir. Kratko pomislimo na napisane reči koje su malo čas u nama probudile volju za večnim, a potom povučemo još jedan dim. Sadašnjost je naša i samo naša. Ona je onakva baš kakvu je volimo.
Mladen Peršić
Нема коментара:
Постави коментар